...
Show More
Pisci su kao sagovornici: neko ima dobre teme ali je osrednji pripovedač a nekog bi s pažnjom slušala i da mi prepričava recept za puding (ili kakvu drugu nevažnu a jednostavnu stvar). Neki su izazovni, elokventni a neki, opet, na smrt dosadni.
Moje iskustvo govori da se Nobelovci prepoznaju po veštini da i nepopularne stvari učine prihvatljivim za čitanje, po originalnoj misli, nesvakidašnjoj percepciji, autentičnim zaključcima.
Šta ako je Daniel (De)Foe prve informacije o Robinzonu i Petku dobio od žene koja je i sama neko vreme provela na ostrvu? Ona ga, u želji da reši egzistencijalne probleme ali i iz sentimentalnih razloga, moli da napiše priču-biografiju a on se zalaže za fikciju; ona se ne predaje lako. Osim ovog pitanja otvaraju se i druga, običnija. Možda o njima do sada nisam ni mislila ali dopada mi se kako ih Coetzee formuliše. Na primer:"Zakoni se donose iz jednog jedinog razloga" reče on (Kruso) "da nas zauzdaju kad nam želje postanu neumerene. Dokle god su nam želje umerene, nemamo potrebe za zakonima." Ili kroz pitanja: "...šta mislite, je li to tajno značenje reči priča: mesto gde odlažemo uspomene da nam ih neko pričuva?"...
U svetlu mojih kulinarskih asocijacija, "Foe" je počeo kao puding ali uz kvalitet nobelovca, pretvorio se u schneenockerl: jednostavni sastojci a slojevit rezultat koji ne uspeva bez određene veštine i koji nije svakom omiljeni desert. Istina, porcija nije velika (tek činijica od 160 strana) a ako ste sladokusac možda će vam eksperiment prijati makar se ovom slatkišu više ni u mislima ne vratili.
Moje iskustvo govori da se Nobelovci prepoznaju po veštini da i nepopularne stvari učine prihvatljivim za čitanje, po originalnoj misli, nesvakidašnjoj percepciji, autentičnim zaključcima.
Šta ako je Daniel (De)Foe prve informacije o Robinzonu i Petku dobio od žene koja je i sama neko vreme provela na ostrvu? Ona ga, u želji da reši egzistencijalne probleme ali i iz sentimentalnih razloga, moli da napiše priču-biografiju a on se zalaže za fikciju; ona se ne predaje lako. Osim ovog pitanja otvaraju se i druga, običnija. Možda o njima do sada nisam ni mislila ali dopada mi se kako ih Coetzee formuliše. Na primer:"Zakoni se donose iz jednog jedinog razloga" reče on (Kruso) "da nas zauzdaju kad nam želje postanu neumerene. Dokle god su nam želje umerene, nemamo potrebe za zakonima." Ili kroz pitanja: "...šta mislite, je li to tajno značenje reči priča: mesto gde odlažemo uspomene da nam ih neko pričuva?"...
U svetlu mojih kulinarskih asocijacija, "Foe" je počeo kao puding ali uz kvalitet nobelovca, pretvorio se u schneenockerl: jednostavni sastojci a slojevit rezultat koji ne uspeva bez određene veštine i koji nije svakom omiljeni desert. Istina, porcija nije velika (tek činijica od 160 strana) a ako ste sladokusac možda će vam eksperiment prijati makar se ovom slatkišu više ni u mislima ne vratili.
