...
Show More
Pročitao sam HOLISTIČKU DETEKTIVSKU AGENCIJU DIRKA GENTLYJA, hrvatski prevod klasika Douglasa Adamsa. Sugestivna američka adaptacija koju ja napravio Max Landis podstakla me je da se vratim literarnom izvoru iako mi humor Douglasa Adamsa nije previše blizak i nisam preveliki ljubitelj SFa pisanog za zasmejavanje. Moram odmah na početku reći da su mi obe ekranizacije, i britanska i američka, bolje od romana, što nije čest slučaj kada se porede dramska i prozna dela. Naime, američka više duguje Pynchonu nego Adamsu, i samo su neki detalji slični u pogledu zapleta, pa i odnosa među junacima. Međutim, sve što je u američkoj ekranizaciji bolje, upravo nadoknađuje nedostatke romana. Naime, obe ekranizacije su efektnije jer su građene na dramskoj strukturi i kompoziciono su zrelije postavljene od romana. Recimo, Dirk Gently lično se pojavljuje u romanu negde posle trećine teksta, a tamo se pojavljuje odmah.
Ono što su ključne postmoderne reference, međutim prepoznaju obe ekranizacije. Osnovna je naravno Sherlock Holmes, i ta matrica superdarovitog detektiva koji ima "običnog čoveka" kao svedoka i saradnika, i na tome se bazira britanski DIRK GENTLY, čiji kratak život sasvim sigurno možemo pripisati i pohjavljivanju Moffatovog SHERLOCKa. Međutim, to je i DOCTOR WHO, serija sa kojom Adams ima intenzivan odnos, i njenu atmosferu umnogome prepoznaje i razrađuje Landis.
Elem, vratimo se samoj knjizi.
Adams preuzima strukturu detektivskog romana, ali u jednoj zapravo najrudimentarnijoj formi, sa sve tom postavkom povratne opruge gde se na kraju sve razjasni prema početku, i onda na nju gradi slojeve SF imaginacije, društvene i svake druge satire. Za razliku od najboljih primera ovakve literature gde roman funkcioniše na svakom nivou, GENTLY iznad svega moramo posmatrati kao humoristički roman. i ko voli ovakav humor, kao takav je prilično solidan.
Ono što ga sprečava da se razvije u nepšto više i da u potpunosti iskoristi sve elemente koje uvodi jeste pre svega strukturalna svedenost. Bolji roman bi za početak morao biti duži sa većom razradom pojedinih elemenata. To se u ovom rukopisu nije desilo.
Ipak, pojedina rešenja iz ovog romana, koji za nekoliko dana puni trideset godina, nastavila su da žive u nizu kasnijih dela. Otud, Adamsov roman pored efektnosti u jednom segmentu sasvim sigurno možemo smatrati i izuzetno uticajnim.
Ono što su ključne postmoderne reference, međutim prepoznaju obe ekranizacije. Osnovna je naravno Sherlock Holmes, i ta matrica superdarovitog detektiva koji ima "običnog čoveka" kao svedoka i saradnika, i na tome se bazira britanski DIRK GENTLY, čiji kratak život sasvim sigurno možemo pripisati i pohjavljivanju Moffatovog SHERLOCKa. Međutim, to je i DOCTOR WHO, serija sa kojom Adams ima intenzivan odnos, i njenu atmosferu umnogome prepoznaje i razrađuje Landis.
Elem, vratimo se samoj knjizi.
Adams preuzima strukturu detektivskog romana, ali u jednoj zapravo najrudimentarnijoj formi, sa sve tom postavkom povratne opruge gde se na kraju sve razjasni prema početku, i onda na nju gradi slojeve SF imaginacije, društvene i svake druge satire. Za razliku od najboljih primera ovakve literature gde roman funkcioniše na svakom nivou, GENTLY iznad svega moramo posmatrati kao humoristički roman. i ko voli ovakav humor, kao takav je prilično solidan.
Ono što ga sprečava da se razvije u nepšto više i da u potpunosti iskoristi sve elemente koje uvodi jeste pre svega strukturalna svedenost. Bolji roman bi za početak morao biti duži sa većom razradom pojedinih elemenata. To se u ovom rukopisu nije desilo.
Ipak, pojedina rešenja iz ovog romana, koji za nekoliko dana puni trideset godina, nastavila su da žive u nizu kasnijih dela. Otud, Adamsov roman pored efektnosti u jednom segmentu sasvim sigurno možemo smatrati i izuzetno uticajnim.
