Δεν θα το έλεγα καλό μυθιστόρημα αλλά ούτε κακό, ήταν απλά μια ευχάριστη ανάγνωση. Θυμάμαι ότι το κοριτσι με το σκουλαρίκι της ίδιας με είχε ενθουσιασει πολύ όταν το είχα διαβάσει στα 17 μου. Οι χαρακτήρες μου ήταν αδιάφοροι αν και μου κράτησαν καλή παρέα και ουσιαστικά δεν έγινε και τίποτα το σπουδαίο, έτσι ώστε να πω πως μου δημιούργησε έντονα συναισθήματα. Επίσης, έχει κ ένα love story που το βρίσκω ανάρμοστο. Θα του βάλω 3 αστεράκια, μόνο κ μόνο γιατί το διάβασα σε δύο μέρες απο την αρχή έως το τελος χωρίς να παραλείψω κάποια σελίδα.

I have never quite clicked with Tracy Chevalier. Her subject matter is always attractive to me but the writing I find stiff; it's as if I can't quite get close enough to 'see'....whatever I am missing. So I never quite get involved in her story. My experience of this book followed the same pattern.

ba, cum poate fata asta sa scrie niste povesti asa de faine inspirate de tesatorii si tablouri faimoase despre care se stie asa de putin nu am sa inteleg niciodata

Έχουμε και λέμε. Με το "μην κρίνεις ένα βιβλίο από το εξώφυλλο του" γενικά συμφωνώ. Το συγκεκριμένο βιβλίο όμως είναι τόσο όμορφο όσο και το εξώφυλλο του.

Πραγματεύεται τις ταπισερί της Κυρίας και του Μονόκερου οι οποίες πιθανόν υφάνθηκαν περί τα τέλη του δέκατου πέμπτου αιώνα. Παρ'όλα αυτά δεν είναι γνωστό ούτε το ποιος έδωσε την παραγγελία για να γίνουν, ούτε το ποιος την ανέλαβε τελικά.

Η συγγραφέας, συνδέοντας γνωστά και πιθανά στοιχεία για την ζωή αυτών των ταπισερί πλέκει μια φανταστική ιστορία που όμως δεν είναι απαραίτητα και μακριά από την αλήθεια.
Κάθε κεφάλαιο είναι και ένα βήμα πιο κοντά στην καρδιά της ιστορίας αφού παρουσιάζει ξεχωριστά τις διαφορετικές οπτικές γωνίες των προσώπων.

Το διάβασα μέσα σε δυο μέρες, είναι ιδιαίτερα ξεκούραστο και δεν σε αφήνει να το αφήσεις.
Δεν είναι το βιβλίο που θα σε κάνει να φιλοσοφήσεις για την ματαιότητα του κόσμου τούτου.
Είναι ένα βιβλίο που μιλά για τέχνη και έρωτα, αν δεν είναι αυτά τα δύο το ίδιο ακριβώς πράγμα.

_The Lady and the Unicorn_ treads on familiar territory. Like Chevalier's celebrated _Girl with a Pearl Earring_, the novel takes a well-known piece of art and creates an elaborate story around it. This novel focuses on the famous Lady and the Unicorn tapestries in the Cluny Museum in Paris. Chevalier researched their history, as well as the history of tapestry production for the book, and the reader is granted with the great opportunity to learn more about this art form.

Chevalier's story is narrated by seven different characters at different stages in the tapestries' production. The painter, and designer of the tapestries, Nicholas des Innocents, plays the prominent role in the narratives because he is the link between the patrons, in Paris, whom the tapestry is being made for, and the weavers in Brussels, who work tirelessly to produce the panels. The patrons are a wealthy noble family who commission the tapestry to celebrate their daughter's betrothal. The weaver family in Brussels are working-class laborers who are very skilled in their craft. Each character plays an important role, and therefore becomes part of the tapestry and its metaphorical story. Chevalier takes special care with each of her characters and exposes their thoughts, feelings and desires.

Роман спада у жанр драма/љубавни, међутим, сви они који очекују неку срцепарајућу љубавну причу - разочараће се.
Трејси Шевалије није писац љубавних романа, она је неко ко се заинтересује одређеним уметничким делом, занатом, историјском личношћу или догађајем, затим се посвети њеном проучавању, детаљном истраживању и прикупљању информација и на основу тога исплете љубавну/породичну причу како би читаоцима на најбољи могући начин представила предмет своје фасцинације.

За разлику од великог броја бестселер аутора који су у стању да избаце по 5-6 романа који сви личе једни на друге - њен сваки роман је прича за себе, нека нова тема чијем се истраживању и проучавању она максимално посвети и због тога никада ниједном њеном роману не бих дала лошу оцену.
Без обзира што можда они сами по себи нису ништа спектакуларно - ја сам после сваког научила нешто ново, после сваког сам претраживала интернет у жељи да сазнам још више, видим слике и сл.

Тако је било и након читања овог романа. Још од 2007. када сам га први пут прочитала имам жељу да посетим Национални музеј средњег века у Паризу и видим тих чувених пет таписерија "Дама са једнорогом" начињених још у 15. веку.
На свакој таписерији је представљена Дама са једнорогом у таквом чину и окружењу да представља одређено чуло - чуло вида, слуха, укуса, мириса и додира.

Оно што доказује Трејсину изузетну маштовитост и домишљатост је чињеница да је и дан данас мистерија ко је начинио и наручио ове таписерије (зна се само да је то морао бити неко од породице Ле Вист), а она је на основу ретких информација које је успела да прикупи исплела читаву причу о једном шармантном сликару женскарошу, озлојађеној властелинској породици где свако мисли само на свој властити интерес, о једној вредној ткачкој породици где се свако труди да да свој допринос у изради ових уникатних уметничких дела које су мукотрпним радом израђиване даноноћно и то по пар година како би красиле читаве зидове племићких породица.

Роман је подељен у поглавља тако да у сваком одређени лик прича своју личну причу и борбу, а све њих повезују те таписерији и сви на неки начин имају улогу у њиховој изради или ономе што представљају.

Одличан роман за љубитеље уметности, антиквитета и старих заната.

De roman zelf was niet erg literair, maar stiekem wel vermakelijk. Ook al heb ik nog nooit zo vaak het woord 'maidenhead' gelezen.

Devo dire che questo libro non mi ha particolarmente entusiasmato. Purtroppo non sono riuscita a farlo mio e di questo mi dispiace perché adoro Tracy Chevalier. Rispetto a La ragazza con l'orecchino di perla non regge proprio il confronto. Comunque a parte tutto resta sempre un libro interessante. Le parti che ho apprezzato maggiormente sono quelle in cui viene descritto il lavoro operato dai tessitori e anche dallo stesso pittore, quindi la fase della pittura e poi quella della tessitura. Inoltre trovo il personaggio di Nicolas des Innocents abbastanza piatto e stereotipato, a differenza della ragazza Aliénor che spicca su tutti gli altri.

this was such a fun read. tracy is so funny and lowkey unhinged for her writing tho

4.5 stars

Loved it, good light reading. Its been a while since I read this but the birth of this tapestry (I am sure there is a lot of fiction woven in there as well) is fascinating. The characters came to life as did the times. Which I always look for in a good book. So I can certainly recommend this.

I hope someone has pointed out to Tracy Chevalier that if you are going to have seven different narrators for your story, you really need to give each of them a distinctive voice. This is a major failing of this novel, which I found plodding and flat, and lacking in any genuine exploration of character or motivation. The harsh working lives of the weavers are described in some detail but the description doesn't connect with the characters. And also, if you are going to use the first person in a historical novel, try to make it fit the context, and don't describe anything as "peppered with" since peppers in this era would not have been very well known. I know that isn't a major flaw but it just added to the sense of inauthenticity.

The tapestries aren't one of my favourite works of art anyway, and the twee way in which the unicorn allegory was presented made me want to go and find a unicorn and strangle it!


The Girl with the Pearl Earring wasn't a bad read - but having read this later product, I suspect that this writer hasn't really got much more to say.

È sempre complicato dover giudicare un libro. Quelle 5 stelle non sono sufficienti per classificare le sensazioni che si hanno a fine lettura. Le mie 3 stelle assegnate a questo libro non rappresentano quello che mi ha dato.
Il libro è molto interessante per la parte pertinente la realizzazione degli arazzi e la descrizione della società dell'epoca. L'ho trovato molto scontato per la trama. Lo stile è scorrevole e nel complesso una piacevole lettura. Sufficienza ampiamente meritata